Навигација

Питања и одговори

Доношењем Закона о електронским медијима и његовим ступањем на снагу 13. августа 2014. године, област електронских медија у Србији темељи се на потпуно новим принципима. Укида се појам емитера, а уводи се појам „пружалац медијских услуга“, односно програмски садржаји постају услуге на тржишту услуга, област радио-дифузије (као јавно добро или ресурс) није више у надлежности и Регулатора, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) постаје регулатор услуга (које се деле по садржају и по начину пружања), на релевантном тржишту у циљу заштите конкуренције дозвољава се хоризонтално, вертикално и дијагонално повезивање код пружања медијских услуга, а Регулатор у анализи релевантног тржишта у циљу издавања нових дозвола или овлашћења утврђује и супституте. Медији нису више правна лица већ су то правна или физичка лица, домаћа или страна, која неограниченом броју корисника путем електронских-комуникационих мрежа пружају аудио-визуелне услуге за шта имају уређивачку одговорност за избор и начин организације услуге по утврђеној шеми. Даном ступања на снагу овог Закона, престала су да важе сва упутства (и за област предизборне кампање), Кодекс, све одредбе Статута које су супротне овом Закону, а ступањем на снагу новог Закона о оглашавању („Службени гласник РС“ бр. 6/2016) и упућујуће одредбе старог Закона о оглашавању, које су се односиле на политичко оглашавање. Коначно, електронски медији су дефинисани на потпуно нов начин, прилагођавајући их услугама на релевантном тржишту као: идеје, информације, мишљења и ауторска дела која представљају појединачну ставку у програму. Нове одредбе изазвале су многе недоумице код пружалаца медијских услуга које се у облику питања Регулатору постављају и поводом предизборне кампање. И мада се она најчешће постављају Регулатору у усменом облику, могу се ипак сврстати у групе најчешћих или међусобно повезаних.

Шта је делокруг рада Регулатора?

Делокруг рада Регулатора утврђен је кроз поверене и изворне послове. Од двадесет две таксативно наведене обавезе у вршењу јавних овлашћења Регулатора, тачком 8. члана 22. Закона, утврђена је обавеза Регулатора да „контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени овог закона“. Реч је о изворном а не повереном вршењу јавних овлашћења.

Које су обавезе Регулатора током предизборне кампање?

Законом о електронским медијима, који има 120 чланова, нити једним поглављем, нити  посебним чланом није уредио посебне обавезе Регулатора током предизборне кампање, али је чланом 47. као начело, утврдио општу обавезу пружаоцима медијских услуга у односу на програмске садржаје, да „поштују забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеди заступљеност без дискриминације“. Разлог оваквој регулативи свакако је правно оправдан, јер је Законом о избору народних посланика („Службени гласник РС“ бр.35/2000) потпуно и прецизно регулисана ова област, тако што надзор над средствима јавног обавештавања у току изборних активности, контролу њиховог поступања које се односи на обезбеђивање равноправних услова кандидата као и поступак покретања кривичних и прекршајних поступака врши Надзорни одбор. Отуда у Закону у електронским медијима нема казнених одредби за пружаоце медијских услуга који поступе супротно начелу „без дискриминације“.

Зашто је Регулатор донео Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање?

Регулатор је, у складу са одредбама члана 22. тачке 10. Закона да „прописује правила која су обавезујућа за пружаоце медијских услуга...“, донео Правилник након јавне расправе („Службени гласник РС“ бр. 55/2015), иако је Министарство културе и информисања обавестило Регулатора да дефинисање појмова избори, подносиоци изборне листе, кандидати са изборне листе немају свој основ у ЗЕМ-у и да су ЗЕМ-ом прописане две обавезе за пружаце медијских услуга: 1. „поштовање забране политичког оглашавања ван предизборне кампање“ и 2. „да се у току предизборне кампање обезбеди регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима заступљеност без дискриминације“. Мисија ОЕБС-а, такође, у свом извештају из 2012. године (Поглавље XI - приговори и жалбе, мада је тадашњим Законом о радиодифузији, Кодексом, упутствима била ближе уређена област предизборне кампање) утврдила је да је Регулатор супротно закону „делимично преузео улогу надлежног органа“ за вршење надзора над кампањом и извештавањем медија. Разлог због кога је Регулатор донео Правилник, иако нема директну надлежност контроле над изборним радњама и предизборном кампањом, јесте да се начело „без дискриминације“ ближе уреди због чињенице да су оглашавање, информисање о предизборним активностима, као и представљање кандидата, такође медијске услуге којима могу да се крше и људска права (посебан Правилник), правила о оглашавању (посебан Правилник), права малолетника (посебан Правилник), обавезе које проистичу из издатих дозвола или одобрења (посебан Правилник), ауторска и сродна права...

Укратко, и у предизборној кампањи могу се кршити и друге Законом утврђене обавезе пружалаца медијских услуга, због чега Регулатор може да изрекне мере утврђене Законом, а штити се и начело „без дискриминације“ тако што новим Правилником није више дозвољено закупљивање термина, већ се политичко оглашавање подводи под област општег (комерцијалног) оглашавања.

Да ли Регулатор доноси посебне одлуке о контроли рада пружаоца медијских услуга у току предизборне кампање?

Регулатор не доноси посебан акт (Одлуку) о (не)контроли пружалаца медијских услуга, већ даном објављивања акта надлежног органа јавне власти о расписивању избора у Службеном гласнику, када и почиње предизборна кампања, директно примењује одредбе Закона и Правилника (о чему је Регулатор издао Саопштење на свом сајту 3. марта 2017. године), разматра и одлучује по пријавама физичких и правних лица, ако су програмским садржајима угрожени њихови лични или општи интереси. Како Регулатор врши непрестану, двадесетчетворочасовну контролу рада пружалаца медијских услуга са „националном покривеношћу“, то у контролу програмских садржаја спадају и политичко оглашавање и представљање изборних листа, односно све посебне емисије посвећене предизборној кампањи, а које се емитују без новчане или друге накнаде или у оквиру информативног програма.

Које извештаје Регулатор усваја и доставља надлежним органима јавне власти?

Регулатор је обавезан да Народној скупштини Републике Србије подноси најмање једном годишње Извештај о раду у коме је садржана и контрола рада пружалаца медијских услуга и у коме се таксативно наводи и број одлука по пријавама физичких и правних лица. Доношењем Закона о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС“ бр. 97/2008) и Закона о финансирању политичких активности („Службени гласник РС“ бр. 43/2011) упућујуће одредбе наведених закона обавезују Регулатора да на захтев Агенције достави акт о броју предизборних огласних порука.