Saopštenje Saveta REM povodom istupanja Gordane Suše u medijima
G. Suša, bivša članica Saveta Regulatornog tela u punom mandatu, u svoje vreme, uredno je glasala za sve odluke tog istog tela. Te odluke su, inače, postavile deo današnjeg regulatornog „okruženja“ za rad elektronskih medija. Uzgred, a ne manje važno, tada joj nije smetao način rada Regulatornog tela, njegovo ustrojstvo niti odluke. Toliko je bila zadovoljna njihovim (svojim) radom da je dočekala i poslednji dan i poslednju naknadu na mestu člana Saveta. Tada nije ispoljila ni trunku nezadovoljstva, još manje revolta, koji je, u to vreme, mogla da artikuliše na mnogo načina tokom sednica i mimo sednica Saveta, pa sve do podnošenja ostavke na mesto člana tog tela. Ili to nije učinila da bi danas svaka njena konstatacija neupućenim delovala ozbiljnije, a onim drugim, na žalost, komičnije.
Ono što se ne spominje a vidljivo je iz navoda G. Suše je apsolutno i tužno neznanje o radu Regulatornog tela u periodu u kom je bila član Saveta, u vreme kada je, valjda, radila na interakciji građana i medija?
Kada je reč o interakciji građana i medija, Zakon o javnim medijskim servisima u članu 6. ustanovio je njihovu obavezu da „u svom delovanju javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti“. Da li je neznanje u pitanju ili je reč o buđenju poriva da se uvede medijska cenura, kao u neka „stara, dobra vremena“? G. Suša bi morala da napravi razliku između javnih medijskih servisa koji ostvaruju javni interes i komercijalnih pružalaca medijskih usluga koji svoje mesto i postojanje obezbeđuju na tržištu, naravno, poštujući medijsku regulativu. Konstatacija, u tom kontekstu, da se „ ova vlast služi da uticaj građana svede na najmanju moguću meru“ u najmanju ruku može biti odraz neznanja i nepoznavanja elementarnih činjenica o elektronskim medijima, o kojima je, kako danas tvrdi sa puno hvale o svom radu, donosila odluke. O zloj nameri bivše članice mandata u punom trajanju, ovom prilikom, ne želimo ni da pomislimo.
Konstatacija G. Suše „ da su građani ranije reagovali, slali prijave, a da je na osnovu tih prijava, na primer, svojevremeno pomereno emitovanje rijaliti programa na vreme posle 23 sata, zahtevalo odložno emitovanje od dva minuta da bi se smanjio taj banalni, prostački sadržaj“ trebalo bi neupućenima, opet, valjda, da sugeriše kako je danas podnošenje prijava Regulatornom telu onemogućeno? Moramo razočarati bivšu članicu Saveta. Podnošenje prijava nikada nije bilo lakše, ako ne veruje, neka pogleda sadržaj na sajtu Regulatora na adresi: http://www.rem.rs/sr/zahtevi-i-prijave/podnesite-prijavu. Takođe, da je čitala dnevni red i materijale na osnovu kojih su donošene odluke, znala bi da je Obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera u vezi sa „rijaliti programima“ prestalo da važi donošenjem Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga 21. marta 2015. godine, Sl. glasnik RS, br: 25/15. i u njemu ne postoje odredbe koje pominje G. Suša. Za taj Pravilnik glasala je i G. Suša i tom prilikom nije imala primedbe.
I još nešto o multiplikovanom odgovoru „ na trista prijava medijskog sektora REM-u u vezi sa pljuvanjem na Tamaru Skrozu“. U REM su pristigle 242 prijave. Svaka je pročitana i analizirana. Saradnici u službama su pokušavali da pronađu sadržaje na koje su ukazivali dopisi. I šta su utvrdili? Utvrdili su da su u najvećem broju nastale metodom „copy/paste“. Mnoštvo dopisa sa, najčešće, pogrešno navedenim datumima, terminima u kojima nije prikazan sadržaj koji se opisuje u dopisima, samo se imena podnosilaca menjaju. Dve stvari ne razumemo. Prva je, kako su u stvari sve prijave/dopisi pristigli u Regulatorno telo? Da li preko sajta koji ne funkcioniše? Druga stvar je mnogo ozbiljnija. Zloupotreba ličnih podataka je krivično delo, to valjda znaju oni koji sebe deklarišu kao borce za ljudska i ostala prava. Ovo tvrdimo sa razlogom. U Regulatorno telo za elektronske medije stigao je dopis građanina, čiji su podaci poznati Regulatoru i biće prosleđeni nadležnim organima koji su zaduženi za sankcionisanje ovakvih zloupotreba, u kom se navodi: „ Ja NIKADA nisam samostalno, a ni preko drugog lica podneo nikakvu prijavu REM-u“!!! Toliko o spontanosti prilikom podnošenja prijava. A što se tiče „multiplikovanog odgovora“, on je svakako, suvisliji od pristiglih prijava. I pripremili su ga ozbiljni ljudi koji su utrošili ogromno vreme i uložili ogroman trud da pročitaju svaki red u svakom dopisu, pri tome sprečeni da rade neke druge poslove koji su im u opisu radnih zadataka.
G. Suša konstatuje da je REM sa svog sajta izbacio informator o radu, valjda da bi prikrio koliko je prijava stiglo? Da bude svima jasno, Savet Regulatornog tela svake godine usvaja i podnosi Skupštini RS Izveštaj o radu za prethodnu godinu! U tim izveštajima, za koje je glasala i G. Suša, naveden je, u odeljku „prijave“, tačan broj prijava pristiglih u toku jedne kalendarske godine. Izveštaj se nalazi na sajtu na kom se nalaze i sve predizborne prijave i svako ih može pronaći i pročitati na adresama: http://www.rem.rs/sr/izvestaji-i-analize/izvestaji-o-radu-rra i http://www.rem.rs/sr/arhiva/arhiva-dokumenata/arkhiva-izbora/izbori-2016-prijave-i-postupanja-saveta.
Interesantno je, pri tom, da G. Suša nije osetila nikakvu potrebu da se obrati svojim dojučerašnjim kolegama i zatraži bilo kakvo objašnjenje povodom tvrdnji NUNS-a, iako vrlo dobro zna da joj, onog dana kada joj je prestao mandat, nije ni zabranjen ulaz u prostorije REM-a, niti komunikacija sa ljudima koji u njemu rade.
Zna i da niko iz REM nikada nije ni rekao ni uradio nešto protiv nje, pa ostaje dosta nejasno zašto je ona osetila potrebu da se uključi u kampanju, nesuvislu, netačnu i nategnutu, koju su, protiv REM, poveli jedno političko-novinarsko udruženje, i jedna profitom nezadovoljna televizija.
Da sumnjamo da je to uradila zbog neke koristi, nećemo, i ostavićemo njoj da objasni sve, a pogotovo svoje neznanje.
Savet REM-a