Saopštenje povodom usvajanja trećeg Izveštaja o nadzoru pružalaca medijskih usluga „Politički pluralizam“ za period 01.02.2022 – 10.02.2022

Treći Izveštaj obuhvata kraći vremenski period nadzora programa pružalaca medijskih usluga od prva dva Izveštaja i u tom svetlu treba tumačiti navedene podatke. Ovaj Izveštaj je u isto vreme i poslednji o političkom pluralizmu i sadrži podatke o programima uoči samog početka izborne kampanje.
Sva tri Izveštaja ukazuju na trendove u vezi sa zastupljenošću pojedinih političkih opcija u programima predmetnih pružalaca medijskih usluga.
Treći Izveštaj obuhvata period od deset dana i donosi podatke o ponašanju pružalaca medijskih usluga, u kontekstu političkog pluralizma, u periodu od 01. do 10. februara 2022. godine.

U trećem Izveštaju, koji analizira programe posmatranih pružalaca medijskih usluga sa stanoviša učešća političkih aktera u prilozima od 1. do 10. februara, na programu RTS 1 uočljiv je dalji porast prisustva vanparlamentarnih stranaka i političkih pokreta (ukupno 22 u trećem Izveštaju, u odnosu na 17 u drugom Izveštaju). Vreme posvećeno vanparlamentarnim strankama i pokretima (26,15%) veće je od vremena posvećenog parlamentarnim strankama (24,93%). Ako se ima u vidu da je analizirani period za trećinu vremena kraći, a da je ukupno programsko vreme koje je PMU posvetio političkom pluralizmu samo neznatno kraće od onog u drugom preseku, može se zaključiti da RTS 1 na svom programu ostvaruje konstantan trend povećanja vremena posvećenog vanparlamentarnim strankama i političkim pokretima. RTS 1 u svojim prilozima beleži najveći procenat neutralnog tonaliteta (86,76%) i taj trend je u porastu u odnosu na prethodne Izveštaje.

RTV 1 je u trećem analiziranom periodu vanparlamentarnim strankama i pokretima posvetio više vremena (15,94%), nego u prethodnom periodu (9,33%), kao i prvom (4,65%) i time je nastavio trend povećanja vremena posvećenog vanparlamentarnim strankama i pokretima. Više od dve trećine priloga u trećem Izveštaju bilo je u neutralnom tonalitetu (68,13%), 29,63% u pozitivnom, i 2,24% u negativnom. Na programu RTV 1 uočava se trend povećanja učešća procenta priloga u neutralnom tonalitetu: u prvom preseku – 58,88%, a u trećem periodu 68,13%. Specifično za RTV 1 je da je objavljivao i  priloge posvećene opoziciji u Pokrajinskom parlamentu i opoziciji u Skupštini Subotice.

U programu RTV Pink zabeleženo je najveće prisustvo analitičara i ostalih učesnika političkog pluralizma u odnosu na ostale komercijalne pružaoce medijskih usluga sa nacionalnim pokrivanjem (43,06%), ali je u isto vreme zabeleženo i najmanje prisustvo izveštavanja o aktivnostima predstavnika organa vlasti na svim nivoima (50,76%). Parlamentarnim strankama posvećeno je duplo više vremena nego vanparlamentarnim (12,21% u odnosu na 6,18%). Dominantna tema je: „kritički prema opoziciji“.

 

Hepi TV posvetio je trećinu od ukupnog analiziranog vremena analitičarima i ostalim učesnicima političkog pluralizma (34,86%). Zabeleženo je pojavljivanje šest vanparlamentarnih stranaka i političkih pokreta. Dominantna tema bila je „kritički prema opoziciji“, a kod polovine od svih priloga zabeležen je negativan tonalitet (50,01%).

Na programu TV Prva zabeležen je značajno veći procenat vremena posvećenog vanpralamentarnim strankama i političkim pokretima (8,20%), nego parlamentarnim (5,56%). Zabeleženo je pojavljivanje deset vanparlamentarnih stranaka i političkih pokreta. Dominantna tema u prilozima TV Prva bila je „izbori uopšte, kampanja, procedura“. U prilozima ovog pružaoca medijskih usluga zabeležen je i najveći procenat priloga u neutralnom tonalitetu (61,79%) u odnosu na ostale komercijalne pružaoce medijskih usluga.

Program TV N1 u sva tri Izveštaja obeležila je „kritika vlasti“ kao dominantna tema (71,80% u prvom, 33,62% u drugom i 38,29% u trećem periodu). Takođe, zabeležen je najveći procenat prikazanih priloga u negativnom tonalitetu (77,04% u prvom, 67,77% u drugom, i 68,01% u trećem periodu). I u trećem posmatrnom periodu više od polovine ukupnog vremena posvećeno je analitičarima i drugim učesnicima političkog pluralizma (55,68%). Evidentirano je prisustvo većeg broja vanparlamentarnih stranaka i političkih pokreta, ali kao i u prethodnim Izveštajima, posmatrano kroz dominantnu temu i tonalitet, najveći broj učesnika u programu ovog pružaoca medijskih usluga kritikovao je vlast. Dok je vanparlamentarnim strankama i političkim pokretima posvećeno ukupno 39,31% ukupnog vremena, za izveštavanje o radu parlamentarnih stranaka izdvojeno je 0,77% vremena.  

U sva tri Izveštaja o političkom pluralizmu u prilozima TV Nova S najprisutnije je izveštavanje u negativnom tonalitetu (62,79% u prvom, 63,29% u drugom, i 66,73% u trećem periodu), a dominantna tema je „kritika vlasti“ (44,04% u prvom, 42,57% u drugom, i 49,05% u trećem periodu). Kritika vlasti mogla se čuti kako od analitičara i ostalih učesnika političkog pluralizma, kojima je bilo posvećeno više od dve trećine ukupnog vremena (67,35%), tako i od vanparlamentarnih stranaka i pokreta kojih je u poslednjem analiziranom periodu bilo duplo manje (13) nego u prethodno analiziranom periodu od 16. do 31. januara (26). Vanparlamentarnim strankama i političkim pokretima TV  Nova S posvetila je 29,04%, a parlamentarnim strankama 0,50% od ukupnog vremena posvećenog političkom pluralizmu.

Uzorak analize programa TV B92 je, kao i u prethodnim Izveštajima, veoma kratak, jer je obuhvaćena samo jedna informativna emisija, Vesti u 16, te nije podložan izvođenju relevantnih zaključaka.