Zoran Simjanović, član Saveta
Zoran Simjanović je rođen u Beogradu 11.05.1946.
Sa šest godina počeo je da svira klavir zatim upisuje muzičku školu „Mokranjac“ pa Fakultet muzičke umetnosti (Muzičku akademiju) u Beogradu.
Od 1961. godine osnivao je i svirao u nekoliko najpoznatijih rok sastava („Siluete“, „Elipse“) sa kojima je osvajao domaće i međunarodne nagrade. Takođe je pisao i pop kompozicije za prijatelje pevače koji su veoma uspešno učestvovali na domaćim festivalima.
Od 1975. godine bavi se scenskom muzikom i sarađuje sa televizijom, filmskim produkcijama i pozorištima u Jugoslaviji i svetu.
Kao scenski kompozitor bavi se svim muzičkim stilovima mada se ipak najviše oslanja na narodne motive i elektronsku i rok muziku.
Do 2020. uradio je muziku za 67 igranih filmova, preko 50 televizijskih filmova i serija, preko 50 crtanih i kratkih filmova i preko 500 reklamnih spotova. Dobitnik je dve Zlatne arene, najveće domaće nagrade za filmsku muziku SFR Jugoslavije za „Miris poljskog cveća“ (1978) i „Balkan Ekspres“ (1983).
Na smotri „K.S.M.“ (1985) nezvaničnom festivalu filmske muzike kostima i scenografije u Mladenovcu osvojio je prvo mesto za muziku u filmu „Otac na službenom putu“.
Na festivalu režije u Herceg novom (1992) dobio je nagradu za muziku u filmu „Tito i ja“. To je posle ukidanja jugoslovenskog Pulskog festivala najveća nagrada te godine. Istu nagradu dobija i 2004. za film „Sjaj u Očima“.
Na prvoj dodeli godišnje nagrade Jugoslovenske akademije (1993) dobio je nagradu za muziku u filmu „Tango argentino”.
Za film „U ime oca i sina” 1999. na festivalu u Mojkovcu dobija nagradu „Boro Tamindžić” za najbolju muziku.
Na Festivalu „Sunčane skale” u Herceg Novom (2000) dobio je nagradu za najbolju filmsku muziku za „Bure baruta”, a 2003. u Monte Karlu prvu nagradu za muziku u filmu „Sjaj u očima”.
Na festivalu kratkog metra (1993) dobio je nagradu za muziku u filmu „Krst, kvadrat i krug Kazimira Maljeviča“. To je ponovio i 1994. za ukupan rad, kao i 1998. za dokumentarni film Gorana Markovića „Poludeli ljudi“. Povodom pedesetogodišnjice tog festivala, 2003. godine dodeljena mu je „Plaketa”.
Takođe na prvom festivalu animiranog filma u Čačku (1995) dobio je nagradu za najbolju muziku.
Na JRT festivalu audio i video spotova 1988. u Budvi (MAP fest) osvojio je prvo mesto za muziku u seriji spotova „JAT“.
Veliki je pobornik izdavanja filmske muzike na pločama koje štampa u zemlji i inostranstvu.
Filmovi u kojima je Zoran Simjanović pisao muziku osvajali su nagrade na svim velikim svetskim festivalima (Kan, Venecija, Montreal, Manila, San Sebastijan, Valencija, Korzika, Istanbul, itd.)
Sa Ivom Montanom je 1983. dobio počasnu nagradu grada Valensije kada je specijalno napisanom muzikom otvorio filmski festival u tom gradu.
Zanima se i za pozorište. Radio je pedesetak domaćih predstava u svim beogradskim pozorištima, mjuzikle „Beogradosti“, „Ribe u moru“ i „Male tajne”, kao i nekoliko kabarea u Beogradu i Somboru. Sa Paolom Mađelijem radio je Parisku predstavu „Mandragola“ i kao rezultat neobično dobre muzike odmah i francusku predstavu „Ludačka košulja“.
14. jula 2006. na Kalemegdanu kod Pobednika izvedena je njegova prva simfonija „New Ideas Symphony“. Interesantno je da je ovo prva simfonija u 21. veku kao i prva napisana i izvedena u Srbiji. Sve simfonije srpskih autora su do ove nastale u raznim Jugoslavijama.
2009. godine dobija nagradu asocijacije filmskih kritičara (FIPRESCI) za najbolju muziku te godine za film „Turneja” Gorana Markovića. To ponavlja i 2014. za film „Falsifikator“ istog autora.
14. jula 2012. dobija nagradu Lifka na Palićkom festivalu Evropskog filma.
18. decembra 2012. dobija nagradu za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji od Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS).
16. januara 2014. na koncertu Nove godine po Julijanskom kalendaru „Idemo dalje“ Beogradska filharmonija kojom je dirigovao Vladimir Kulenović je izvela, pored ostalog, i za tu priliku specijalno napisanu „Filmsku svitu za BGF“ sa 15 stavova (filmova).
21. juna 2014. u Novom Sadu organizovan je koncert filmske muzike „Slike sa filmova“ povodom veka od smrti Stevana Stojanovića Mokranjca i producenta Đoke Bogdanovića kao i nagrade za doprinos filmskoj umetnosti koja mu je dodeljena od festivala Cinema City.
09. oktobra 2014. na Festivalu domaćih igranih serija (FEDIS) dobio je nagradu Zlatna antena za sveukupan doprinos domaćoj TV produkciji.
15. februara 2015. dobio je Zlatnu medalju za izuzetne zasluge u umetnosti od predsednika Republike Srbije.
19. marta 2015. dobio je nagradu Kulturno prosvetne zajednice Beograda „Zlatni beočug” za trajni doprinos kulturi Beograda.
03.februara 2016. dodeljena mu je nagrada „Muzika klasika” u kategoriji kompozitor godine za primenjenu muziku za muziku u komadu sa pevanjem „Male tajne” Gorana Markovića sa tekstom songova Branka Stevanovića.
21. maja 2016. u Kanu mu je dodeljena nagrada za najbolju muziku u filmu Svetlane Dramlić „Mario je gledao more zaljubljenim očima”, od 1400 filmova do dužine od 30 minuta, na festivalu Global short film koji se održava u Njujurku.
25. juna 2016. na Zlatiboru mu je uručena Vidovdanska nagrada Vitez filmske muzike.
07. novembra 2018. dobija nagradu za životno delo Darko Kraljić Udruženja kompozitora Srbije
Od 1993. do 2004. godine predaje muziku na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU), od 1999. do 2002. i na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, a od 2000. na Fakultetu dramskih umjetnosti (FDU) na Cetinju. Predavao je i u filmskoj školi „Dunav filma”, Višoj elektrotehničkoj školi i Akademiji umetnosti „Braća Karić” kao i u Banja Luci.
Sarađivao je i na pedagoškim muzičkim zbirkama za decu: „Zbirka za osnovnu školu” sa Lelom Aleksić i Brankom Cvejićem i „Muzički bukvar” sa Zorom Vasiljević. Izdao je udžbenik „Primenjena muzika” za studente FDU i FMU. Pisao je članke za „Leksikon filmskih i TV pojmova”. Njegovu biografiju „Kako sam postao i prestao da budem roker” izdala je Narodna knjige 2004. godine
Član je Evropske filmske akademije, francuskog udruženja kompozitora (SACEM) kao i svetskog udruženja za animirani film (ASIFE). Dobitnik je nagrade grada Beograda za film i radio i televizijsko stvaralaštvo za 2002. godinu za film Gorana Markovića „Kordon” i CD „Jedna tema jedan film”.
Sada živi i radi u Beogradu.
Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije izabran za člana Saveta 27.12.2019.godine ("Službeni glasnik RS" br. 94/2019)
Preminuo dana 11. aprila 2021. godine