Odluka Saveta povodom emisija u kojima je gostovao Kristijan Golubović

Savet RRA je održao 140. sednicu, tokom koje je sa predstavnicima TV Hepi, TV B 92, TV Pink i TV Prva razmatrao predstavke u vezi emisija „Ami Dži šou“ i „Teška reč“ Televizije Pink, emisija „Bulevar“ Televizije B92, emisija „Eksploziv“ Televizije Prva i emisija „Goli život“ na Televiziji Hepi u kojima je gostovao Kristijan Golubović.

Savet je na prethodnoj 139. sednici doneo odluku da pokrene postupke za izricanje mera protiv svih navedenih emitera u kojima će se utvrditi postoje li elementi kršenja Zakona o radiodifuziji i Kodeksa ponašanja emitera. Prethodna reakcija Saveta, kao i reakcija javnosti bile su u potpunosti opravdane u odnosu na kontekst biografije Kristijana Golubovića.

Savet je zaključio da u slučaju navedenih emisija nema povrede Zakona o radiodifuziji i Kodeksa ponašanja emitera. Savet je svoju odluku, bazirao na Zakonu o radiodifuziji i Kodeksu ponašanja emitera, ali i na poštovanju Ustava, Zakona o ratifikaciji evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Zakona o odgovornosti kršenja ljudskih prava.

Odlučujući da obustavi postupke i ne izrekne mere emiterima Savet se vodio i Evropskom Direktivom AVMS da regulator ne može da odstupi od načela slobodnog protoka informacija i ideja, kao i nezavisnosti radiodifuznih organizacija, koja predstavljaju neophodnu osnovu njihove radiodifuzne politike.

Jedan deo javnosti smatra da je samo pojavljivanje lica osuđivanih za krivična dela u programima elektronskih medija afirmacija kriminala i da takvo pojavljivanje predstavlja kršenje zakona, jer se time ugrožava moralni razvoj maloletnika.

Pozitivni zakonski propisi garantuju punu slobodu govora za sve građane pod istim uslovima, te se činjenica da je neko lice osuđivano za krivična dela ne može automatski iskoristiti za umanjenje njegovih ljudskih prava. Ustavom i nižim pravnim aktima je precizno definisano kada može doći do derogacije ljudskih prava, inherentnih ograničenja i fakultativnih ograničenja. Posebno ljudska prava ne mogu ograničavati urednici medija, udruženja ili medijski regulator, jer bi time povredili Ustav i Zakon o odgovornosti kršenja ljudskih prava.

Savet smatra da je gostovanje osoba koje su osuđene za krivična dela ili su lica na izdržavanju kazne pitanje etike, a ne zakona sve dok one ne afirmišu društveno neprihvatljiva ponašanja. Predstavnici emitera protiv kojih je postupak vođen složili su se sa ovakvim stavom Saveta i dali garancije da će s većom pažnjom donositi uredničke odluke kada je reč o programima koji mogu biti svrstani u slične ovome zbog koga je postupak vođen.

Pojavljivanje lica osuđenih za krivična dela, iako nije sporno sa aspekta zakonitosti, pokreće brojna etička pitanja. Sporno je da li ovakve osobe mogu da imaju pozitivan uticaj na omladinu? Institucija „pokajnika“, lica sa kriminalnim dosijeom, koji je odslužio svoju kaznu i nakon socijalizacije vraća dug društvu, poznata je u razvijenim zemljama.

Pitanje resocijalizacije osoba osuđivanih za krivična dela, kako bi se mogla i definisati tema ovih emisija, je pitanje od posebnog društvenog interesa. Ono što urednici medija mogu i moraju uraditi jeste da ovoj tematici pristupaju sa velikim oprezom i da je ne koriste u lukrativne svrhe radi podizanja rejtinga i ostvarivanja profita. Iako nema zakonskog osnova da ovakvu pojavu spreči, čak i kada utvrdi ovakve razloge, Savet osuđuje takvo ponašanje elektronskih medija.

Savet RRA je i ranije pozivao emitere da se u borbi za gledanost uzdrže od emitovanja sličnih sadržaja, koji nemaju programsko i uredničko opravdanje.

Savet je pozvao emitere da pokažu viši stepen društvene odgovornosti, jer se koriste javnim dobrom - frekvencijama, koje su im ustupljene na korišćenje radi ispunjavanja programskih obaveza prema građanima. Bavljenje pitanjima resocijalizacije osuđivanih lica je društveno opravdana tema. Ali isticanjem vlastitih komercijalnih interesa ispred javnih, po cenu da se svesno uruše moralne vrednosti u jednom društvu, nije prihvatljivo i Savet će u okviru svojih, zakonom definisanih, mogućnosti učiniti sve da ovoj pojavi stane na put.

Savet primećuje da se neki emiteri odlučuju da senzacionalističkim temama podignu gledanost, čak se i hvaleći istom u svojim promotivnim najavama, a zanemarujući sve pogubne uticaje koje takve emisije imaju. Želja za što većim rejtingom koja je dostigla nivo hronične patologije opredeljuje odgovorna lica da u emisiju dovode višestruko osuđivana lica i poklone im nesrazmerno veliki prostor.

Nema društvenog opravdanja za one koji su spremni da snize i unize sve civilizacijske vrednosti. Nije problem ako je lice sa krivičnim delom postalo slikar te kao takvo gostuje na elektronskom mediju. Možda bi bilo i opravdanja za ovakav javni diskurs da su u emisiji i ranije gostovali priznati slikari, savremeni pesnici. Problem što nema pravih slikara, pisaca, mladih nagrađivanih matematičara, pobednika međunarodnih takmičenja, osoba sa hendikepom, pripadnika marginalizovanih grupa. Elektronski mediji su se u svojim redovnim programima odvojili od stvarnosti društva u kojoj egzistiraju pokušavajući da nametnu estradizirani kulturni model.

Savet je zatražio od emitera da sa posebnom pažnjom, isključivo na osnovu kompetentnosti, pozivaju goste u svoje emisije kako ne bi dolazili u situacije da estradne ličnosti, svojim ocenama ozbiljnih društvenih tema kreiraju javno mnenje. Isto tako, Savet je zatražio da emiteri što jasnije definišu žanrovsku pripadnost svojih emisija i na taj način odvoje različite društvene oblasti.

Beograd,
30. maja 2014. godine

Savet RRA