Одлука Савета поводом емисија у којима је гостовао Кристијан Голубовић

Савет РРА је одржао 140. седницу, током које је са представницима ТВ Хепи, ТВ Б 92, ТВ Пинк и ТВ Прва разматрао представке у вези емисија „Ами Џи шоу“ и „Тешка реч“ Телевизије Пинк, емисија „Булевар“ Телевизије Б92, емисија „Експлозив“ Телевизије Прва и емисија „Голи живот“ на Телевизији Хепи у којима је гостовао Кристијан Голубовић.

Савет је на претходној 139. седници донео одлуку да покрене поступке за изрицање мера против свих наведених емитера у којима ће се утврдити постоје ли елементи кршења Закона о радиодифузији и Кодекса понашања емитера. Претходна реакција Савета, као и реакција јавности биле су у потпуности оправдане у односу на контекст биографије Кристијана Голубовића.

Савет је закључио да у случају наведених емисија нема повреде Закона о радиодифузији и Кодекса понашања емитера. Савет је своју одлуку, базирао на Закону о радиодифузији и Кодексу понашања емитера, али и на поштовању Устава, Закона о ратификацији европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Закона о одговорности кршења људских права.

Одлучујући да обустави поступке и не изрекне мере емитерима Савет се водио и Европском Директивом АВМС да регулатор не може да одступи од начела слободног протока информација и идеја, као и независности радиодифузних организација, која представљају неопходну основу њихове радиодифузне политике.

Један део јавности сматра да је само појављивање лица осуђиваних за кривична дела у програмима електронских медија афирмација криминала и да такво појављивање представља кршење закона, јер се тиме угрожава морални развој малолетника.

Позитивни законски прописи гарантују пуну слободу говора за све грађане под истим условима, те се чињеница да је неко лице осуђивано за кривична дела не може аутоматски искористити за умањење његових људских права. Уставом и нижим правним актима је прецизно дефинисано када може доћи до дерогацијe људских права, инхерентних ограничења и факултативних ограничења. Посебно људска права не могу ограничавати уредници медија, удружења или медијски регулатор, јер би тиме повредили Устав и Закон о одговорности кршења људских права.

Савет сматра да је гостовање особа које су осуђене за кривична дела или су лица на издржавању казне питање етике, а не закона све док оне не афирмишу друштвено неприхватљива понашања. Представници емитера против којих је поступак вођен сложили су се са оваквим ставом Савета и дали гаранције да ће с већом пажњом доносити уредничке одлуке када је реч о програмима који могу бити сврстани у сличне овоме због кога је поступак вођен.

Појављивање лица осуђених за кривична дела, иако није спорно са аспекта законитости, покреће бројна етичка питања. Спорно је да ли овакве особе могу да имају позитиван утицај на омладину? Институција „покајника“, лица са криминалним досијеом, који је одслужио своју казну и након социјализације враћа дуг друштву, позната je у развијеним земљама.

Питање ресоцијализације особа осуђиваних за кривична дела, како би се могла и дефинисати тема ових емисија, је питање од посебног друштвеног интереса. Оно што уредници медија могу и морају урадити јесте да овој тематици приступају са великим опрезом и да је не користе у лукративне сврхе ради подизања рејтинга и остваривања профита. Иако нема законског основа да овакву појаву спречи, чак и када утврди овакве разлоге, Савет осуђује такво понашање електронских медија.

Савет РРА је и раније позивао емитере да се у борби за гледаност уздрже од емитовања сличних садржаја, који немају програмско и уредничко оправдање.

Савет је позвао емитере да покажу виши степен друштвене одговорности, јер се користе јавним добром - фреквенцијама, које су им уступљене на коришћење ради испуњавања програмских обавеза према грађанима. Бављење питањима ресоцијализације осуђиваних лица је друштвено оправдана тема. Али истицањем властитих комерцијалних интереса испред јавних, по цену да се свесно уруше моралне вредности у једном друштву, није прихватљиво и Савет ће у оквиру својих, законом дефинисаних, могућности учинити све да овој појави стане на пут.

Савет примећује да се неки емитери одлучују да сензационалистичким темама подигну гледаност, чак се и хвалећи истом у својим промотивним најавама, a занемарујући све погубне утицаје које такве емисије имају. Жеља за што већим рејтингом која је достигла ниво хроничне патологије опредељује одговорна лица да у емисију доводе вишеструко осуђивана лица и поклоне им несразмерно велики простор.

Нема друштвеног оправдања за оне који су спремни да снизе и унизе све цивилизацијске вредности. Није проблем ако је лице са кривичним делом постало сликар те као такво гостује на електронском медију. Можда би било и оправдања за овакав јавни дискурс да су у емисији и раније гостовали признати сликари, савремени песници. Проблем што нема правих сликара, писаца, младих награђиваних математичара, победника међународних такмичења, особа са хендикепом, припадника маргинализованих група. Електронски медији су се у својим редовним програмима одвојили од стварности друштва у којој егзистирају покушавајући да наметну естрадизирани културни модел.

Савет је затражио од емитера да са посебном пажњом, искључиво на основу компетентности, позивају госте у своје емисије како не би долазили у ситуације да естрадне личности, својим оценама озбиљних друштвених тема креирају јавно мнење. Исто тако, Савет је затражио да емитери што јасније дефинишу жанровску припадност својих емисија и на тај начин одвоје различите друштвене области.

Београд,
30. маја 2014. године

Савет РРА