Најчешћа питања
Шта је то медијска услуга?
Медијска услуга је аудио-визуелна медијска услуга и медијска услуга радија.
Аудио-визуелна медијска услуга је услуга пружања аудио-визуелних програмских садржаја неограниченом броју корисника, путем електронских комуникационих мрежа, са уређивачком одговорношћу пружаоца услуге, у виду телевизијског емитовања, аудио-визуелне медијске услуге на захтев, као и аудио-визуелна комерцијална комуникација.
Медијска услуга радија је услуга пружања аудио садржаја неограниченом броју корисника путем електронских комуникационих мрежа са уређивачком одговорношћу пружаоца услуге, ради истовременог праћења на основу распореда програма (линеарна медијска услуга радија), односно ради праћења у времену које одабере корисник на свој захтев на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац (медијска услуга на захтев).
Шта је аудио-визуелна медијска услуга на захтев?
Аудио-визуелна медијска услуга на захтев (нелинеарна аудио-визуелна медијска услуга) је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради праћења програма у периоду који одабере корисник, на свој захтев, на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац.
Која је разлика између линеарних аудио-визуелних медијских услуга и аудио-визуелних медијских услуга на захтев (нелинеарне услуге)?
Линеарна аудио-визуелна медијска услуга је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради истовременог праћења програма на основу програмске шеме, док је аудио-визуелна медијска услуга на захтев (нелинеарна аудио-визуелна медијска услуга) услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради праћења програма у периоду који одабере корисник, на свој захтев, на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац.
Која све овлашћења за пружање медијске услуге постоје?
Овлашћење за пружање медијске услуге има пружалац који медијску услугу пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе или на основу одобрења или на основу дозволе.
Медијску услугу пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе, на првом месту јавни медијски сервис, затим пружалац који медијске услуге пружа искључиво путем глобалне информатичке мреже (интернет), уз обавезу уписа у Регистар медијских услуга код Регулатора, као и пружалац медијске услуге који реемитује програм на територији Републике Србије, у складу са одредбама Европске конвенције о прекограничној телевизији.
Медијске услуге које се пружају на основу одобрења јесу медијске услуге на захтев, тј. нелинеарне медијске услуге (on demand), које може да пружа свако физичко и правно лице у складу са одредбама Закона о електронским медијима.
Када је реч о пружању медијске услуге на основу дозволе, реч је о овлашћењу чијим добијањем њен ималац стиче право да своју медијску услугу, путем електронских комуникационих мрежа, пружа неодређеном броју корисника. У питању су, наравно, пружаоци линеарних медијских услуга.
Ко све може бити ималац дозволе, а ко не може?
Дозвола се издаје физичком или правном лицу (предузетник, привредно друштво, удружење и сл.) пружаоцу медијске услуге који је у надлежности Републике Србије, у складу са одредбама Закона о електронским медијима и у складу са одредбама закона којим се регулише област јавног информисања.
Ималац дозволе не може да буде Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, нити привредно друштво, установа или друго правно лице чија су средства у целини или делом у јавној својини, односно чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као ни политичка странка.
На који начин се стиче дозвола за пружање медијске услуге?
Дозвола за пружање медијске услуге се може стећи на јавном конкурсу и на основу захтева.
На јавном конкурсу се издаје дозвола којом се стиче право пружања, путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса, услуге телевизијског емитовања, као и медијске услуге радија, док се остале дозволе издају на основу захтева, тј. ван јавног конкурса.
Које врсте пружалаца медијских услуга постоје?
Медијске услуге могу пружати установа јавног медијског сервиса у складу са законом којим се уређује рад јавних медијских сервиса, али и комерцијални пружалац медијске услуге, као и пружалац медијске услуге цивилног сектора.
Шта су то аудио-визуелне услуге цивилног сектора?
Медијске услуге цивилног сектора пружају се ради задовољавања специфичних интереса појединих друштвених група, као што су националне мањине, омладина, стари, особе са инвалидитетом, припадници верске заједнице, као и организација грађана, а не ради стицања добити. Пружалац наведене медијске услуге може бити удружење, задужбина, фондација, црква и верска заједница.
Садржај програма који производи пружалац медијске услуге цивилног сектора мора бити у вези са облашћу његовог деловања. Пружаоци медијских услуге цивилног сектора имају исте обавезе као и пружаоци јавног сервиса у остваривању медијске услуге јавног сервиса. Дозвола за пружање медијске услуге цивилног сектора издаје се без обавезе плаћања накнаде за пружање медијске услуге.
Да ли се може пренети дозвола за пружање медијске услуге?
Дозвола издата на јавном конкурсу се не може преносити, осим у случају статусних промена имаоца дозволе, у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава, и под условом да то не доводи до нарушавања медијског плурализма, у смислу прописа којим се уређују јавно информисање и медији. Дозвола издата на захтев може се пренети другом лицу само ако то лице прихвати све обавезе које произлазе из дозволе.
Да ли се може мењати власничка структура имаоца дозволе за пружање медијске услуге?
Сваку промену власничке структуре у основном капиталу (промена оснивача или промена висине учешћа оснивача у капиталу) ималац дозволе мора претходно да пријави Регулатору у писаној форми, тако што му подноси пријаву промене власничке структуре. Под променом власничке структуре сматра се промена у основном капиталу имаоца дозволе, као и промена у основном капиталу правног субјекта који непосредно или посредно учествује у његовој власничкој структури.
Коме се прво треба обратити у случају статусне промене или промене власничке структуре?
Једна од честих грешака у пракси је што се имаоци дозволе за пружање медијске услуге у случају статусне промене или промене власничке структуре прво обрате Агенцији за привредне регистре, па се након тога обраћају Регулаторном телу за електронске медије.
Наиме, Законом о електронским медијима и пратећим подзаконским актом је предвиђено да сваки ималац дозволе се прво обрати Регулаторном телу за електронске медије, поднесе захтев за издавање сагласности (у случају да намерава да изврши статусну промену), у којој наведе коју врсту статусне промене ималац дозволе намерава да изврши, који правни субјекти учествују у статусној промени и који би правни субјект био ималац дозволе након спроведене статусне промене, или поднесе пријаву промене власничке структуре (у случају да намерава да изврши промену власничке структуре), у којој наведе врсту промене власничке структуре која се намерава извршити (промена оснивача или промена висине учешћа оснивача у основном капиталу), податке о правним субјектима који би учествовали у тој промени, као и власничку структуру након извршене промене (оснивачи и висина њихових удела у основном капиталу), након чега Регулаторно тело за електронске медије испитује да ли би услед планираног преноса дозволе или промене власничке структуре могло настати стање којим се нарушава медијски плурализам.
Уколико Регулаторно тело за електронске медије утврди да услед извршеног преноса дозволе или променом власничке структуре не би настало стање којим се нарушава медијски плурализам и донесе решење којим се то утврђује, тек након тога ималац дозволе може се обратити Агенцији за привредне регистре у циљу спровођења и регистрације статусне промене или промене власничке структуре.
Шта је Регистар медијских услуга?
Регулаторно тело за електронске медије води Регистар медијских услуга, који представља јавну базу података о пружаоцима медијских услуга и садржи податке предвиђене чланом 86. Закона о електронским медијима, заједно са подацима о власничкој структури сваког пружаоца. Регистар је доступан на Интернет страници Регулаторног тела за електронске медије и редовно се ажурира.
Да ли постоји обавеза регистровања интернет портала у Регистру медијских услуга који води Регулаторно тело за електронске медије?
Не постоји обавеза регистровања интернет портала у Регистру медијских услуга који води Регулаторно тело за електронске медије. Интернет портали се могу регистровати у Регистру медија који води Агенција за привредне регистре, у смислу Закона о јавном информисању и медијима.
Регулаторно тело за електронске медије је надлежно само за пружање аудио-визуелних медијских услуга (телевизијски програм) и медијских услуга радија (радио програм).
Уколико путем интернет портала одређено лице планира да емитује радио и/или телевизијски програм, у том случају је дужно да се упише у Регистар медијских услуга који се води код Регулаторног тела за електронске медије, јер је у том случају реч о пружању медијске услуге путем глобалне информатичке мреже, које је регулисано чланом 74. Закона о електронским медијима.
Који су законски услови и процедуре за регистровање интернет радио/ТВ станице?
Пружаоци који медијске услуге пружају искључиво путем глобалне информатичке мреже (Web casting, live streaming и др.) имају обавезу уписа у Регистар медијских услуга, али немају обавезу претходног прибављања дозволе за пружање медијске услуге, односно одобрења за пружање медијске услуге на захтев и немају обавезу плаћања накнаде за пружање медијске услуге.
Пружаоци који медијске услуге пружају искључиво путем глобалне информатичке мреже (Web casting, live streaming и др.) имају обавезу поштовања општих обавеза пружалаца медијских услуга у односу на програмске садржаје, које су регулисане Законом о електронским медијима - чл. 47-55, чл. 61-66, чл. 68-70, као и обавезе у вези са оглашавањем и спонзорством које су регулисане Законом о оглашавању, а неке од тих обавеза су ближе уређене подзаконским актима.
Да ли је неопходно да правно лице региструје у Регистру медијских услуга интерни радио, чији би програм био доступан искључиво запосленима преко службених рачунара?
Интерни радио није медијска услуга у смислу Закона о електронским медијима и сходно томе, не постоји обавеза уписа у Регистар медијских услуга који се води код Регулаторног тела за електронске медије.
На који начин се контролишу одлуке Савета Регулаторног тела за електронске медије?
Регулаторно тело за електронске медије доноси одлуке по правилима управног поступка. Против коначног решења Регулаторног тела за електронске медије не постоји право жалбе, али се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања, који је хитан.
У управном спору покренутом по тужби поднетој против решења донетог у поступку издавања дозволе за пружање медијских услуга, изрицања мера или одузимања дозволе суд не може сам решити управну ствар пресудом (спор пуне јурисдикције).
Шта је реемитовање?
Реемитовање (посредовање или ретрансмисија) означава преузимање и истовремено емитовање комплетних непромењених аудио-визуелних услуга комерцијалног или другог програмског садржаја без мењања и прекрајања, убацивања било којих других садржаја (прилози, рубрике, рекламе, огласи, репортаже). У правном поретку Републике Србије гарантује се слобода пријема и реемитовања програма из држава чланица Европске уније (ЕУ) и држава чланица Европске конвенције о прекограничној телевизији (Конвенција). То значи да ТВ програми за које је надлежан орган у држави чланици ЕУ или држави чланици Конвенције издао дозволу за емитовање програма (или дозволу за пружање медијске услуге) могу слободно да се реемитују на територији наше земље. Стога није могуће за њих тражити прибављање наше дозволе, односно захтевати прекид реемитовања програма зато што није издата наша дозвола. Дакле, и наша држава, као и највећи део других европских држава, дужна је да не спречава и не отежава присуство иностраних ТВ програма који потичу из наведених европских држава.
Зашто се дешава да одређени кабловски оператори током реемитовања страног телевизијског програма искључују одређени садржај, односно ,,скремблују“ одређени програмски садржај?
Оператори електронске комуникационе мреже дужни су да дистрибуирају медијске услуге радија или услуге телевизијског емитовања истовремено и у потпуности без промена, у складу са прибављеном писаном сагласношћу имаоца права на програм. Наведена обавеза оператора електронске комуникационе мреже односи се и на медијске услуге пружаоца из других држава.
Међутим, уколико се ради о ауторском делу за које пружалац медијске услуге није прибавио право на емитовање и на територији друге државе, у том случају оператор електронске комуникационе мреже, који реемитује медијску услугу тог пружаоца, је дужан да у току реемитовања онемогући пренос тог програмског садржаја на подручју Републике Србије, како не би дошло до кршења ауторског права. Чланом 100. став 7. Закона о електронским медијима је предвиђено да је пружалац медијске услуге дужан да благовремено обавести оператора да нема право објављивања одређених програмских садржаја посредством одређене платформе, док је ставом 8. истог члана предвиђено да оператор не сме да дистрибуира такве програмске садржаје.
Шта су то правила о обавезном преносу (must carry)?
Регулаторно тело за електронске медије периодично, а најмање једном у три године, на републичком, покрајинском, односно ужем географском релевантном тржишту у смислу прописа којима се регулише заштита конкуренције, утврђује листу радијских или телевизијских програма које су дужни да преносе оператори чију електронску комуникациону мрежу за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја користи значајан број крајњих корисника као једини или првенствени начин за примање медијских садржаја, а у циљу остваривања јавног интереса и заштите медијског плурализма.
Што се тиче пружалаца медијске услуге који се могу наћи на листи, ту се могу наћи сви комерцијални пружаоци, као и пружаоци медијске услуге цивилног сектора. На листи се не могу наћи програми јавног медијског сервиса, из разлога што је већ самим законом којим се регулишу јавни медијски сервиси прописана обавеза преноса тих програма и то путем свих платформи.
Релевантно географско тржиште представља територију на којој учесници на тржишту учествују у понуди или потражњи и на којој постоје исти или слични услови конкуренције, а који се битно разликују од услова конкуренције на суседним територијама. Применом овог критеријума тржиште медијских услуга можемо поделити на републичко, покрајинско, регионално и локално тржиште, с обзиром на то да између тих тржишта постоје значајне разлике када су услови за пружање медијске услуге у питању (понуда програмских садржаја, начина финансирања, тржиште оглашавања, обавезе у производњи програма, очекивања јавности итд.).
Правило о обавезном преносу се односи на кабловски, сателитски и ИПТВ дистрибутивни систем.
На који начин се утврђује Листа најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане?
Домаћи и страни догађаји, који су од посебног значаја за све грађане (културни, политички, спортски, забавни и сл.) утврђују се листом коју саставља Регулаторно тело за електронске медије.
Одређени догађај (спортски, културни, политички, забавни и сл.) сматра се најважнијим догађајем ако испуњава најмање два од следећих услова: 1) да је догађај и његов исход од нарочитог општег значаја за грађане у Републици Србији, а не само од значаја за оне грађане који и иначе прате одређени догађај или другу активност на коју се догађај односи; 2) да се догађај традиционално емитује у Републици Србији у оквиру програма коме је приступ слободан, као и да га редовно прати велики број гледалаца; 3) да је реч о значајном међународном спортском догађају у коме учествују представници Републике Србије; 4) да је догађај општепознат, односно да има општи културни значај за грађане Републике Србије, као и значај за национални културни идентитет.
Што се тиче процедуре усвајања листе, Регулаторно тело за електронске медије прво затражи од министарстава надлежних за области за које се формира листа најважнијих догађаја списак догађаја који су од посебног значаја за све грађане, а из оквира њихове надлежности. Након достављања списка, Регулаторно тело саставља Предлог листе најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане и објављује је на својој интернет страници. Сва заинтересована лица могу изнети примедбе на Предлог листе из у року од 15 дана од дана његовог објављивања. Након протека рока, Регулаторно тело утврђује Листу најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане и објављује је на својој интернет страници.
Такође, Регулаторно тело разматра Листу најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане најмање једном у три године, ради њених евентуалних измена или допуна.
Да ли пружалац медијске услуге има обавезу категоризације програмског садржаја?
Пружалац медијске услуге категоризује сваки програмски садржај који може нашкодити развоју малолетника. Изузетно, пружалац медијске услуге није дужан да категоризује вести и програме актуелности. Ако се у емисији вести или програму актуелности емитује садржај који може нашкодити развоју малолетника (нпр. последице насиља, трагичног догађаја или природних катастрофа), он мора бити непосредно пре његовог емитовања јасно најављен одговарајућим усменим или писаним упозорењем.
Пружалац медијске услуге категоризује програмске садржаје који могу нашкодити развоју малолетника у следеће категорије: 1) програмски садржај неподесан за малолетнике млађе од 12 година; 2) програмски садржај неподесан за малолетнике млађе од 16 година; 3) програмски садржај неподесан за особе млађе од 18 година.
Програмски садржај неподесан за малолетнике млађе од 12 година може се емитовати само у време када се објективно може очекивати да они прате програм уз присуство родитеља, имајући у виду уобичајен распоред њихових активности (нпр. време поласка у школу, радни или нерадни дан, школски распуст, уобичајено радно време и др.). Програмски садржај неподесан за малолетнике млађе од 16 година може се емитовати само у периоду од 22,00 до 6,00 сати. Програмски садржај неподесан за особе млађе од 18 година може се емитовати само у периоду од 23,00 до 6,00 сати.
Шта подразумева забрана говора мржње?
Пружалац медијске услуге не сме да објави програмски садржај који садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихове расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, и других стварних, односно, претпостављених личних својстава.
Приликом оцене да ли одређени програмски садржај садржи говор мржње нарочито се узимају у обзир природа и циљ тог програмског садржаја, актуелно друштвено-политичко стање у домаћем или међународном окружењу, актуелно јавно мњење, као и претходни догађаји који су од значаја за догађај, појаву или личност на које се садржај односи. Пружалац медијске услуге има, међутим, право да објави информацију која је део објективног новинарског извештаја, без намере да подстиче на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица, или да објави информацију са намером да критички укаже на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица или на појаве које представљају или могу да представљају подстицање на такво понашање.
Шта су европска аудио-визуелна дела?
Европска аудио-визуелна дела означавају дела која су настала у државама чланицама Европске уније, дела која су настала у другим европским земљама које су стране у Европској конвенцији о прекограничној телевизији Савета Европе, као и дела која су заједнички произведена у оквиру споразума, који се односи на аудиовизуелни сектор, и који су закључени између Европске уније и трећих земаља и који испуњавају услове дефинисане тим уговорима.
Дела која нису европска дела, у смислу како Закон о електронским медијима дефинише европска аудио-визуелна дела, али су продуцирана у оквиру билатералних споразума о копродукцији, који су закључени између држава чланица и трећих земаља, сматрају се европским делима под условом да су копродуценти из Европске уније обезбедили већински удео у укупном трошку продукције и да продукција није контролисана од стране једне или више продукција које су основане изван територије тих држава чланица.
Европским аудио-визуелним делима сматрају се информативни (изузев емисија вести), документарни, научно-образовни, забавни, ријалити, културно-уметнички, верски, филмски, серијски, спортски (изузев спортских преноса), музички и дечји програмски садржаји, програм за малолетнике и други програми, који према свом пореклу и другим обележјима испуњавају одређене услове.
Европским аудио-визуелним делом не сматрају се следећи садржаји, без обзира на њихово порекло: 1) емисије вести; 2) спортски преноси; 3) игре; 4) телевизијско оглашавање, укључујући и најаве садржаја у програму; 5) телевизијска продаја; 6) услуге телетекста.
У европска аудио-визуелна дела убрајају се и програмски садржаји у сопственој продукцији пружаоца медијске услуге, осим ако је реч о садржајима који се иначе не сматрају европским аудио-визуелним делима (претходно побројани).
Шта су европска аудио-визуелна дела независних продуцената?
Европским аудио-визуелним делима независних продуцената сматрају се европска аудио-визуелна дела произведена од стране независног продуцента – физичког или правног лица које је регистровано за производњу аудио и аудио-визуелних дела и има седиште у Републици Србији или држави чланици Европске уније или другој европској држави која је потписница међународног уговора који обавезује Републику Србију и које није повезани учесник на тржишту са пружаоцем медијске услуге у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.
Шта је сопствена продукција?
Сопственом продукцијом сматрају се информативни, документарни, научно-образовни, забавни, ријалити, културно-уметнички, верски, филмски, серијски, спортски, музички и дечји програмски садржаји, програм за малолетнике и други програми, које је изворно произвео пружалац медијске услуге или друго лице по налогу и за рачун пружаоца медијске услуге.
Сопственом продукцијом не сматрају се следећи садржаји: 1) игре; 2) оглашавање у телевизијском, односно радијском програму, укључујући и најаве садржаја у програму; 3) телевизијска, односно радијска продаја; 4) услуге телетекста.
Шта се сматра премијером, односно, премијерним објављивањем програмског садржаја?
Премијером или премијерним објављивањем програмског садржаја сматра се прво објављивање одређеног програмског садржаја у програму пружаоца медијске услуге, имајући у виду период од дана када је започео да пружа медијску услугу до дана објављивања тог садржаја, без обзира на годину производње тог садржаја, и без обзира да ли је тај садржај објављен у другом програму истог пружаоца медијске услуге, програму другог пружаоца медијске услуге или путем другог медија.
Шта је прва реприза?
Првом репризом или првим поновљеним (репризним) објављивањем програмског садржаја сматра се прво следеће објављивање одређеног програмског садржаја које је уследило након његовог премијерног објављивања.
Остале репризе?
Сва следећа (треће, четврто...) објављивања одређеног програмског садржаја након његове премијере и прве репризе сматрају се репризама.
Шта је оглашавање у електронским медијима?
Оглашавање у електронским медијима је оглашавање у програмским садржајима радија и телевизије, као и у програмским садржајима доступним на захтев путем мрежа електронске комуникације, у замену за новчану или другу накнаду или из самопромотивних разлога.
Који видови оглашавања постоје?
Оглашавање у електронским медијима може бити: телевизијско или радијско оглашавање, спонзорство, телевизијска или радијска продаја и пласирање производа.
Шта је телевизијско, односно радијско оглашавање?
Телевизијско или радијско оглашавање је вид оглашавања у електронским медијима који се састоји у објављивању огласних порука у телевизијском, односно радијском програму.
Постоји ли временско ограничење трајања телевизијског или радијског оглашавања?
Комерцијални пружаоци медијске услугу могу приказивати највише до 12 минута ТВ или радијског оглашавања у једном пуном сату.
Јавни медијски сервиси и пружаоци медијске услуге цивилног сектора могу приказивати највише до 6 минута ТВ или радијског оглашавања у једном пуном сату.
Преноси међународних спортских догађаја од националног значаја, обухваћени листом најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане, посредством установа јавног медијског сервиса, могу се прекидати ТВ или радијским оглашавањем најдуже девет минута по сату.
Шта је ТВ продаја?
Телевизијска, односно радијска продаја је вид оглашавања у електронским медијима који се састоји у објављивању огласних порука (поруке ТВ продаје и радијске продаје), у телевизијском, односно радијском програму, које садрже понуду или позив на понуду за закључење уговора који за предмет има робу, услугу, непокретности, као и права и обавезe (у даљем тексту: ТВ продаја).
Посебна емисија ТВ продаје мора бити јасно обележена сликом и звуком, и то посредством најавне и одјавне шпице која садржи текстуално обавештење из чијег садржаја јасно проистиче да је реч о посебној емисији ТВ продаје (ТВ продаја или ТВ куповина) и мора да траје 15 минута непрекидно.
ТВ продаја као посебан програмски садржај не може се емитовати у оквиру друге емисије, већ само између појединих емисија.
Шта је пласирање производа?
Пласирање производа је вид оглашавања у електронским медијима који се састоји у приказивању или упућивању на робу, услугу, жиг или другу ознаку у току програмских садржаја, и то тако да је приказивање или упућивање интегрисано у садржај и да чини његов саставни део, а у замену за новчану или другу накнаду.
Пласирање производа дозвољено је у играним филмовима, телевизијским филмовима, играним серијама, спортским и забавним емисијама, осим ако нису намењени искључиво деци; или ако се одређена роба или услуга приказује унутар програмског садржаја као продукцијски реквизит или награда, при чему се то не чини у замену за финансијску накнаду, већ се роба или услуга уступају или пружају бесплатно у замену за њихово појављивање или помињање у том програмском садржају.
Пласирање производа, у овом контексту, забрањено је у вестима, програмима о актуелним друштвено-политичким догађајима и дечијим програмима када се пласирање робе у таквим програмима врши у замену за накнаду, осим у спортским вестима и временској прогнози.
Програмски садржаји (емисије) који садрже пласирање производа морају садржати посебно обавештење о пласирању производа.
Шта је спонзорство?
Спонзорство јесте сваки вид финансијске или друге подршке спонзора другом правном или физичком лицу или његовим активностима у циљу промоције спонзоровог имена, назива или жига, активности или производа.
Медијске услуге или програмске садржаје не могу спонзорисати државни органи и организације и политичке организације.
Да ли спонзорисани програмски садржаји морају бити означени на посебан начин?
Спонзорисани програмски садржаји морају бити јасно означени као такви навођењем имена, знака или другог симбола спонзора (нпр. означавањем имена робе или услуге или другог препознатљивог знака спонзора) на почетку и на крају, а може и током програмског садржаја.
Спонзорисани дечији и верски програмски садржаји могу да садрже обавештење о спонзору само на почетку и на крају.
Када медијске услуге или програмске садржаје спонзорише правно или физичко лице чија делатност укључује производњу или продају медицинских средстава и пружање здравствених услуга, спонзорисана услуга или садржај могу промовисати име, односно назив спонзора.
Који програмски садржају не могу да буду спонзорисани?
Забрањено је спонзорство вести и других информативних садржаја, осим спортских вести и временске прогнозе.