G. Suša, bivša članica Saveta Regulatornog tela u punom mandatu, u svoje vreme, uredno je glasala za sve odluke tog istog tela. Te odluke su, inače, postavile deo današnjeg regulatornog „okruženja“ za rad elektronskih medija. Uzgred, a ne manje važno, tada joj nije smetao način rada Regulatornog tela, njegovo ustrojstvo niti odluke. Toliko je bila zadovoljna njihovim (svojim) radom da je dočekala i poslednji dan i poslednju naknadu na mestu člana Saveta. Tada nije ispoljila ni trunku nezadovoljstva, još manje revolta, koji je, u to vreme, mogla da artikuliše na mnogo načina tokom sednica i mimo sednica Saveta, pa sve do podnošenja ostavke na mesto člana tog tela. Ili to nije učinila da bi danas svaka njena konstatacija neupućenim delovala ozbiljnije, a onim drugim, na žalost, komičnije.
Ono što se ne spominje a vidljivo je iz navoda G. Suše je apsolutno i tužno neznanje o radu Regulatornog tela u periodu u kom je bila član Saveta, u vreme kada je, valjda, radila na interakciji građana i medija?